Srpski književni glasnik

Прва ХРИШЋАНСКА Црква у Атини. 59

римеки је готов да ми да плату за моје апостолство. Али ја ћу пре вас стићи у тремове вечног Јерусалима.“

И већ је полазио, кад зачуше јецање из помрчине. Мала Пеихеја, у црној одори, паде болно на колена крај ногу светог Павла.

Он се за тренутак узнемири. Федон, који је стајао покрај њега, врло узбуђен, задрхта. Али се апостол сети каква. је чудеса чинила хришћанска вера у Антиохији, граду Аполонову, и. под сладострасним поднебљем Ha Ципру, светом острву Афродитину; он узе девојче за руке HM подиже га. |

„Пеихеја, рече јој он, Господ ће ти се емиловати. Немој више да тугујеш. Ово ће ти одсада бити породица, и она ће одговарати Богу за спокојство твога срца. А ускоро ће доћи, чедо моје, и дани патње за наше пријатеље, за пријатеље Федонове. Настаће гоњење по овом граду који се сад успављује у радости и уживању. И онда ће у Атини бити пуно спрота које треба помоћи, пуно несрећних душа које треба утешити. Ти ћеш бити, Пеихеја, анђео утешитељ нове Цркве. Док не дође тај дан, остани овде, под кровом слепог Еноха; ти ћеш га водити по друмовима, као што је Антигона, коју су опевали твоји омиљени песници, водила свога оца Едипа.“

И помиеливши да ће и она наличити на ону племениту девојку чија је дела гледала у позоришту Дипонизисову, девојчица се осмепу. И већ више није плакала.

Дело Павлово у овој славној земљи било је свршено. Он удари стрменом путањом што од затвора Сократова води на пут фалерски. Браћа су му убрзо изгубила 13 вида сенку; алп су још задуго чула како удара штапом по камењу на стази. Овда онда, какав овчареки пас залајао би на њега, док је пролазио кроз винограде у долини. А кад се забелила зора, један чун пепловио је из пристаништа, носећи испод својих белих једрила судбину хришћанства.

Емил ГЕБАР.

(Превео с францускога Свет. А. ПетРовит.)

а