Srpski književni glasnik

588 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

шајући много о њему, зажели да га види, а доцније му, у једном писму, прорекне велику будућност.

Родитељи га, за тим, пошљу на даље образовање свештенику Престону, човеку паметном и образованом. Код њега је Меколеј научио грчки и латински и упознао се с грчким и латинским писцима. Свештеник му је Пре стон улио према класичкој књижевности ону љубав којој је Меколеј остао веран целога живота. Ту се први пут упознао са својим љубимцима и узорима Хомером, Херодотом, Тукидидом и Тацитом. Престон му је остављао на вољу да чита што год хоће и колико год хоће, те је тако Меколеј код њега могао задовољавати до миле воље свој племенити нагон за читањем. Тада он, анонимно, упути часопису „Хришћански Посматралац“ (Ситвбал Ођвегуег) чланак у ком је бранио читање лепе књижевности и чланак му буде штампан. Колико је Меколеј при свем том туговао за својима, показују писма која је тада писао“ својој мајци и која су пуна љубави и нежности,

Године 1818 оде Меколеј у Кембриџ и ступи као ђак у Типиу СоПеге. Својом искреношћу и даровитошћу стекне међу својим друговима много пријатеља. Читаве су се приче причале о препиркама које су биле вођене у Меколејевој дружини о најразличнијим питањима. Ну у школи није баш тако сјајно успевао, како се то могло очекивати од тако даровита младића. Томе је много доприносила његова одвратност према математици, а још више његова велика љубав џрема књижевности и историји. Био је одликован за успех у грчком и латинском језику и двапут награђен за своје енглеске стихове. Више но икада бавио се читањем и писањем. Радови су му излазили у часопису .„Тромесечни Магазин“ (Опагеегу Маgazine), a међу њима и две од најбољих његових песама: ратничке баладе „Иври“ и „Незби“.

Меколеј се није ограничио само на науку и књижевност, већ се тада почео бавити и политиком. На. то га је гонила колико његова младићека бујност и даровитост толико и ондашње унутарње прилике у Енглеској