Srpski književni glasnik

| | |

YO ~ >

Тома Бебингтон МеКОЛЕЈ. 589

које су биле веома чудне и тешке. И ако је Енглеска, сломивши Наполеона и учврстивши своју превласт на мору, постала прва трговачка и колонијална сила европска, у самој је земљи владало велико незадовољство према Торијевцима којп су тада били на влади. Много је томе пшла на руку и тешка економна криза кроз коју је Енглеска у оно време пролазила. Било је то доба кад је и сам Нађеаз-Согриз — закон, један од главних стубова енглеске слободе и уставности, био суспендован. Доношени су разни назадњачки закони. Слободоумна хвиговска партија, од које се је већ одвојила једна млађа група — радикали, била је немоћна да се томе одупре. Било је то време владе Ђорђа 1У, време онаквих скандала какав је то био процес краљице Каролине. Ако би народ сам, на великим скуповима. протестовао прогив, тога и тражио, пре свега, реформу бирања посланика за Доњи Дом парламента, био би, насилно, војском и. оружјем, растериван. Тада се у Меколеју догоди велика промена. У Кембриџ је био дошао као Торијевац, а за непуну годину дана постане одушевљен Хвиговац. То му је била једина промена убеђења кроз цео живот. Па и тада се да видети велика сталоженост и сређеност његова духа. И ако је био још врло млал, он радије пристаје уз умерене Хвиговце, старије п практичне људе, него ли уз бујнију и млађу радикалну странку. У осталом, такав му је и био темпераменат — без страсти, трезвен и озбиљан.

Родитељима његовим није годпло што им се син меша у политику, а кад су још стали долазити којекакви, неверни пи претерани, гласови о њихову сину, пребацивањима п прекорима није било краја. Меколеј је, тако, био принуђен да их уверава, како он није „присталица

анархије и нереда“. Главна се оптужба састојала у томе,

што је он био члан ђачких демократских удружења и што је говорио о тако званом манчестерском покољу с пуно срџбе и негодовања. Рђав би, у осталом, био знак за племенитост његову и грађански дух његов, да је