Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 605

општи регулатор. зато што би иначе поново настале нејелнакости у богатетву п власти. Не треба допустити никоме да, користећи се евојим повољнијим положајем, спушта или диже цену раду и производима: у новоме друштву појединац има право само на оно што му се дугује. Не треба замишљати да ће се у држави будућности сви производи доносити на гомилу и да ће после сваки моћи, према потреби, да узима одатле што му се свиди. За такав систем поделе морало би се претпоставити: пили да ће се ствари налазити у неисцрпним количинама, или да ће се одједном створити једно анђеоско човечанство, 063 порока и без страсти, састављено пз људи племенитих и пажљивих, који би увек пристали да другоме уступе оно што би њима било потребно. Тај степен савршенства извеено никад се неће постићи, п зато треба оставити друштву да организује рад, да доведе у равнотежу интересе и жеље појединаца. Огист Конт је тачно рекао: „Будућност не припада више владању над људима, него управљању над стварима“.

Ни одбрана земаљска неће бити остављена променљивој и ћудљивој вољи појединаца. Пред спољним непријатељем мора постојати солидарност друштвена. У "социјалистичкој држави то је дужност од које нико није ослобођен. Ако данас један бедник, без пмања и без прихода, умирући од глади, може да одрекне отаџбини право да од њега захтева да се жртвује за национално земљиште, које му ништа не доноси, п за суграђане, који су га одгурнули од себе, — кад друштво буде пружало свима подједнаке користи п опасност мораће бити једнака за све. Може ли се надати да ће нестати рата "тога великог злочина модерне цивилизације“. Надати се може, али није могуће тај тренутак поуздано одредити. Ренар отворено каже: „Народ, који би се разоружао у сред оружаног света, осудио би сам себе на смрт“. Он се не слаже с онима који проповедају: нека и идеја о отаџбини пропадне заједно с милитаризмом, ако једно не може да нестане без другога. Социјалисте, по њему,