Srpski književni glasnik

Физичке и ДУШЕВНЕ ОСовине Цигана. 40

се бедама и негодама налазло.т Све муке, патње, тешкоће n напоре лако заборавља п увек је готов на шалу, смех, левентовање и забаву. Можда у овој њиховој особини лежи и много од њихове склоности ка свирци, пееми, игри и причању. Ни болест, ни глад, ни жеђ, ништа није у стању да помути урођену циганску веселост.

По карактеру Цигани су врло слаби п непоуздани;

с тога нису згодни да извршују какве особене поруке

ни задатке. У Србији никад није Циганин употребљен за какав посао овакве врсте.

Лажљиви су до зла Бога, те у Срба има пословица: Лаже као Циганин! Њихове се лажи у Србији еваки дан обелодањују, било у преварама, било у лажним пеправама, било у лажним еведоџбама итд.

На туђе су многи Цигани ужасно лакоми, те због тога често падају у грешку, да хоће да украду.

Плашљиви су у толикој мери да их п с те стране српска пословица износи као узор: Плашљив као Циганин! Овом њиховом слабошћу паралише се њихова скромност за крупне грешке. Страх од казне и последица чине те у Србији Цигани не падају у велике грешке које би повлачила за собом п велике казне, већ се ограничавају само на просте крађе. А ако извршују веће и теже кривице, то чине мучки н у“ веома згодним приликама, како се не би ухватили. Никад они неће напасти дреко и јуначки, јер би се тада изложили опасности.

Писац чланка Цигани у „Полицајском Гласнику“ вели: „Карактеристично је што су сва убиства извршена

1 У ужичком округу има пословица: »Боже здравља до вјешала!«, за коју се прича да је овако постала. Некакав Циганин учини велику гре оку, те му многи прорицаху да ће га суд осудити на вешала, но он свакоме одговараше: Боже здравља до вјешала ! И заиста суд га осуди на вешала, Али приликом вешања, кад га подигоше на конопцу, конопац пуче и Циганин паде са ве · шала жив и здрав. Обичај је био кад се конопац прекине да се осуђенику опрости живот, те и Циганину опростише живот. Не говорим ли ја увек: Боже здравља до вешала, рече радосно Ци-

ганин. („Караџић“ за 1900 г. стр 21.) 4