Srpski književni glasnik

И у

с.

ИЦ

LL NE

"а,

Ка 4 a 0 (

| TOO EONE тла И у < ко

бо У Cobe Ер ижевни ако ЕС GAJIC

од стране Цигана извршена искључиво. на спавању: из сигурне заседе или отровом. Убиство у коме би се човек = изложио опасности, неће Циганин никад извршити“, Међутим ваља знати п то да су многи Цигани под утицајем своје српске околине постали честити и ваљани грађани, који се никад не машају туђега, већ поштено зарађују свој комад хлеба. | И Швикер и Грелман п још неки писци казују за циганску особину да се могу изврено употребити као mnuyHu. M у Србији су Цигани то у неколико махова сјајно доказали. Пе наводећи имена казујем само да су п пред српско-турски и пред. српеко-бугарски рат неки из српеки официри ишли са екитачима. Циганима мечкарима. у непријатељску земљу преобучени као Цигани те је уходили. Тада су Цигани и добро чували тајну, а и сами били на великој услузи где је требало“. Цигани су према свакоме неповерљиви те је врло тешко сазнати њихов унутрашњи интимни живот п мпели. Ја сам ради проучавања Цигана био принуђен да им се | на много места приближим, али свуда бејах примљен са највећим неповерењем. Увек сам им изгледао као полицијеки иследник који нешто тражи п који ће им нешто нашкодити. С тога сам увек морао употребити тај метод да им се учиним пријатељем, да им нудим части п дувана п тек онда сам успевао да са њима општим како ми је требало. Често пута ни то није помогло. Међутим Бе код Цигана у Алексинцу успео сам да им створим ни шљење како све што их питам чиним само ради њих : самих п тако сам их са евим придобио. Али ово придо- : бијање има својих негода, јер онда Цигани постану | Ни брбљиви п досадни, те сам морао бити особито пажљив. , PLN И ако се не може рећи да су Цигани тлупи људи, + на против у неким њиховим душевним манифестацијама =

! Полицијски Гласник за 1808. г. стр. 327. % Петар Јокић вели да су у првом српском устанку нахов | Цис: ни узимани за поштоноше. (Причање Петра Јокића о дога- 4 ђајима и људма из првог српског устанка. Споменик ХТ1У, стр, 40. 8