Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 611

Реферандум емањиће у знатној мери власт парламента. То је, пре свега, једна врста вета, јер задржава од извршења скупштинске одлуке, за тим једна врета касације, која их у последњем степену ништи или потврђује. Тај апељ на народ, за случај рата или уставних измена, био би обавезан. Иначе, за мање значајна питања, тражи се само да извесан број бирача захте да се чује народно мишљење, и реферандум би одмах био извршен. Иницијатива је право које имају грађани да подносе на гласање непосредно опрачком телу какав законски предлог који они сами формулишу.

Али, ако је могуће да сам народ ствара законе, он не би био у стању да их примењује. Управа народа над самим собом не да се остварити. За дискусију корцено је да буде колективна, али за акцију, која мора да иде једним правцем, само један човек или највише неколицина људи вреде. Влада мора постојати. Чиновника биће и у социјалистичкој држави, али њихова власт свешће се на најнезнатнији обим: еваки ће вршити само свој посао, независно. Хијерархија се укида. Министар није више партијски вођа, који утиче на парламенат и изиграва господара према народу, или издаје наредбе судовима. Он се сматра као прост слуга који само врши . и примењује законе. Да би се тај резултат постигао, функције које врше јавни службеници биће ограничене у времену. Што је звање веће, мандат, који појединац добија од народа да га врши, све ће мање трајати. Сем тога, плате ће се смањити у великој мери. Најзад, чиновником моћи ће се постати само путем избора. Сваки бирач може бити изабран.

Жорж Ренар пише лепо и занимљиво. Његов је систем изведен логично, у његовој држави све је творијски правилно уређено, свака ствар распоређена на своје место, делови повезани у једну хармонијску целину. Човек ради; друштво га помаже, додељује му заслужену добит, не да да буде екеплоатисан и варан; држава му гаран-

39"