Srpski književni glasnik

„

По код Цигана ни љутња ни увреда не трају дуго. После најгорих свађа и најтежих увреда и боја они опет иду заједно и опходе се као пријатељи. Понекад мало иза највећих свађа, у којима рекао би човек да ће крв потећи, настаје песма и урнебес као да ничега није ни било. Прави пигански посао!

Тешко би. се могло рећи да су Цигани мање даровити од других народа у Европи. Бар се то не би могло рећи ни по раси којој припадају ни по њиховој лакој примчивости неких ствари у којима показују велику духовитост, као на пр. у музици. Али“ су други народи кроз толико векова употребљавали своју снагу на нај-

различније п најузвишеније циљеве, а Цигани су веко-

вима живели другојачим животом од средине у којој су, остављени сами себи, а најчеиће пута још и презрени п отуђени од сваког вишег посла.

Циганске душевне особине ваља сматрати као производ њиховог природног живота, којим они кроз толико векова живе. Храна, стан, борба са непогодама и неугодностима, гањање, презирање и понижавање, створили су ииганско биће, које у извесном правцу не може готово ништа, а у извесном доста. Остављени сами себи, они су живели својим животом у узаном кругу мисли, без икаквог утицаја културе земаља у којима су, те су слабо п могли себи створити згодних диспозиција за културу. Част, отаџбина, породица m држава, вера и морал, прошлост m будућност свога народа, ствари су које им нико никад није иставио као узор, па HM то није могло ни постати идеал. У својој повучености проводили су засебан живот п стварали себи забаве на свој начин, развијајући и ту само своје природне склоности, или подражавајући околпни у којој су. Неке су пак особине, као лукавство, подмуклост итд., могле постати п из тежње да паралишу околне утицаје којима су изложени. Страх им се могао развити из непрестане опрезе од гоњења и презирања. Нерад је утицај ненавикнутости на рад, крађа. је израз зависти, итд.

4

' и E а A њи СЕ ra 40 а i

А

Дан „2,

+ др

+ 21) „i о "Lap

« i

ди Ika: