Srpski književni glasnik

ИЕ о ИУ

и Ра A?

ФЛоРЕНТИНСКЕ Ноћи. 65

саној цифрастим намештајем у помпадурском стилу: свуда мала огледала, позлаћени аморети, кинески порцулан; најдивнији хаос трака, венаца од цвећа, белих рукавица, псцепаних свилених чипака, лажног бисера, днадема од позлаћеног твожђа, п других разних шљокастих ептница, као што се то обично налази по собама једне примадоне.

· Паганинијева спољашност изменила се псто тако, и то

у најбољем смислу; носио је кратке чакшире од љубичастог атласа, сребром извезен бео прелук, капут од јасно плаве кадифе с позлаћеним дугметима, а брижљиво, у финим коврчама очешљана коса играла се око његовог лица које је било као цвет младо п румено, и сијало слатком нежношћу кад је зпрнуо на красну дамицу која је стајала уз њега до нотног пулта док је он свирао на виолини.

Заиста, поред њега спазпо сам красно младо створење, одевено по старој моди: бели атлас био је наборан испод кукова, струк тим дражесније танак; напудрована коса била је високо очешљана а лепо округло лице тим је слободније сијало својим светлим очима, својим обојадисаним обрашчићима, лажним младежима и импертинентно слатким носићем. У руци носила је завој беле артије, п, судећи п по покретима њених усана, и по кокетном љуљању њеног горњег дела, изгледало је да пева; алп нисам могао да разаберем ниједан њен трилер, и само по свирии виолине којом је млади Паганини пратио ово дивно дете, погодио сам шта је певала, и шта је он сам за време њеног певања осећао у души. 0, таке мелодије славуј прижељкује у вечерњем сутону кад мирис руже чежњом опије његово пролетње срце пуно слутње ! 0, то је било блаженство које растапа, пуно похотљиве чежње! Ти тонови губили су се, тада су напућени бегалп један од другог, п најзад се опет у смеју грлили и били једно, и умирали у заједничкој опијеноети. Да, ти тонови играли су се весело као лептири кад један од другога. несташно бежи, скрпва се за цвет, најзад буде уловљен, и тада се с другим, у лакомпеленој срећи, вине

i 5