Srpski književni glasnik

ФлоРЕНТИНСКЕ Ноћи. 6?

дуге маљаве руке које, како изгледаше, припадаху њој, видео сам како каткада, помоћи ради, дохватају жице виолине у коју свираше Паганини. Оне су му каткада водиле и руку којом је држао гудало, и тада би један јарећи емеј одобравајући пропратио тонове који су из виолине извирали све болније и еве крвавије. То беху тонови као песма палих анђела који су проводили блуд с кћерима Земље и, прогнани из царетва блажених, сишли се у Доњи Свет са лицем поруменелим од стида. То беху тонови у чијој безданој дубини није било ни искре утехе и наде. Кад свеци на небу чују такве тонове, на њихоBDM пробледелим уснама замире похвала Богу, и они плачући умотавају своје побожне главе! Каткада, кад би се у мелодичке патње ове свирке умешало оно облитатно јареће емејање и мечање, видео сам у позадини и јато малих женских прилика које су, пакосно и раскалашно, климале својим ружним главама, и заједале га злурадо трљајући укрштене кажипрете. Из виолине продирали су тада гласови страха и ужасно уздисање и јецање, како се још никада није чуло на земљи, и како се можда никада више неће чути на земљи, сем у јосафатској долини кад се на страшном суду разлегну звуци колосалних труба, а наги лешеви пепузе из својих гробова да чекају своју судбину... Али измучени виолиниста наједаред повуче гудалом, и то тако манито и очајно повуче гудалом, да се са звекетом распренуше његови 0кови, а његов тајанствени помоћник и све зле утваре нестадоше.

У том тренутку рече мој комшија кожарски трговац: Штета, штета, пукла му је једна жица; то долази од сталног Dpizzicato!

(Наставиће се.) Х. ХАЈНЕ.

(С немачког превео М. Пв.)

4%

|. KC PM."