Srpski književni glasnik

И

(о ви b

EO ДР

aj? фи ут

Ћи

У

“O

тозар Ћоровић нам је послао следећу нештампану Ha-

СИТНИ ПРИЛОЗИ.

1. КА ЧЛАНКУ „ВолтерРов ЗАДИГ И НАШЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ“.

Прочитавиш наш чланак „Волтеров Задиг m наше народне приповетке“ (С. Ћ. Гласник, 16 јул 0.7.), Г. Све-.

родну приповетку која се готово потпуно подудара с XX главом Волтерова „Задига“ (недостаје само мотив о па љевини) а коју је он у младости по Мостару и околини — и SI слушао. Ми је врло радо доносимо у нашем листу, једно. зато што је она красан прилог питању које се у нашем и чланку претресало, а друго зато да бисмо још боље тд 8 пе зали на важност испитивања наших народних припове- "| : naka HI на богаство интересантних резултата који пепитиваоца на овом пољу чекају.

АНЂЕО И ЧОБАН.

Путовао некакав чобан у свијет, јер му је додијало било више чувати туђе овце п козе, па окренуо преко некаквих планина. Зима је била, студено да ерце пуца, ама он огрнуо своју струку преко себе, па BH 3

хабераг Идући сусретне некаква“ спромаха. Готово HI

г бос сјео овај поред пута, дрхће и тресе се од зиме, | да му све зуби цвокоћу. „Шта ту радиш“ запита та | чобанин. „Ево сједим, па чекам док се смрзнем, јер диље = не могу крочити“. Чобанин се смилује, скине струку са пи леђа п њоме огрне спромаха, а он остаде само у својим 2 хаљинама. Пошто се сиромах мало загријао, запита ч0- АЕ бана: „А куд си поп'0 7“ „Попго у свијет. Немам ти ни- Ед „ какве среће, него вјечито чувам туђе овце и козе, на боја сам попго да нађем што боље“... „Добро“, рече сиромах, „и ја сам попго у свијет, па ћемо заједно“... Чобанин пристане п пођу заједно. Путовали су дуго и дуго, о