Srpski književni glasnik
И
(о ви b
EO ДР
aj? фи ут
Ћи
У
“O
тозар Ћоровић нам је послао следећу нештампану Ha-
СИТНИ ПРИЛОЗИ.
1. КА ЧЛАНКУ „ВолтерРов ЗАДИГ И НАШЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ“.
Прочитавиш наш чланак „Волтеров Задиг m наше народне приповетке“ (С. Ћ. Гласник, 16 јул 0.7.), Г. Све-.
родну приповетку која се готово потпуно подудара с XX главом Волтерова „Задига“ (недостаје само мотив о па љевини) а коју је он у младости по Мостару и околини — и SI слушао. Ми је врло радо доносимо у нашем листу, једно. зато што је она красан прилог питању које се у нашем и чланку претресало, а друго зато да бисмо још боље тд 8 пе зали на важност испитивања наших народних припове- "| : naka HI на богаство интересантних резултата који пепитиваоца на овом пољу чекају.
АНЂЕО И ЧОБАН.
Путовао некакав чобан у свијет, јер му је додијало било више чувати туђе овце п козе, па окренуо преко некаквих планина. Зима је била, студено да ерце пуца, ама он огрнуо своју струку преко себе, па BH 3
хабераг Идући сусретне некаква“ спромаха. Готово HI
г бос сјео овај поред пута, дрхће и тресе се од зиме, | да му све зуби цвокоћу. „Шта ту радиш“ запита та | чобанин. „Ево сједим, па чекам док се смрзнем, јер диље = не могу крочити“. Чобанин се смилује, скине струку са пи леђа п њоме огрне спромаха, а он остаде само у својим 2 хаљинама. Пошто се сиромах мало загријао, запита ч0- АЕ бана: „А куд си поп'0 7“ „Попго у свијет. Немам ти ни- Ед „ какве среће, него вјечито чувам туђе овце и козе, на боја сам попго да нађем што боље“... „Добро“, рече сиромах, „и ја сам попго у свијет, па ћемо заједно“... Чобанин пристане п пођу заједно. Путовали су дуго и дуго, о