Srpski književni glasnik

4 ари и “VECA. + « M у

Ситни Прилози. 69 E MN NU NI M CRM __'______ _OU самим планинама, хранећи се из чобанинове торбе, п тек након неколико дана приспјеше у једнога газде на конак. „Можеш ли нас примити у кућу, спромасп смо DP“ зашта, чобанин. „Могу“, одговори газда, „добријем је људима, меја кућа вавијек отворена.“ И прими их у кућу и поче разговарати с њима као се браћом. Причао им је, како је дуго година био у свађи са својим братом и како се данас с њиме помирио, те му је брат поклонио скупоцјену маштрафу. Он устаде те пм чак и показа ту маштрафу, која је била од суха злата, и рече им како ће сјутра приредити гозбу и општи се пз те маштрафе. Пошто су ноћили, кренули су сјутра дан на пут, опростивиш се са домаћином. Чим су измакли подаље од куће, а они сиромах извади испод струке златну маштрафу и показа је чобанину. „Шта сп то урадиог7“ запита чобан зачуђен. „Укр'о је“, одговори спромах, „и ништа ме више не пиптај, јер ти ништа казат' нећу“...

Другу вече стигли су на конак у једнога тврдице, који их никако не хтједе примити у кућу. Тек пошто му спромах показа златну маштрафу п рече да ће му је поклонити ако их прими, пусти их, али не у кућу него у шталу, ђе су морали поред говеда преноћити. Ипак спромах одржа ријеч и при поласку поклони маштрафу тврдици.

Трећу вече стигоше путници на конак у једнога сељака, који никога није имао, него жену п јединка спна. Сељак их дочека да не може боље, почасти их колико је могао а, при поласку, даде им спна да им покаже пут, који је водио, кроз густу шуму, у некакав шехер. Кад су били у сред шуме и прелазили преко некаква потока, а онај спромах гурне дијете MH оно се утопи у води. „Е нећу га ја с тобом путовати“, дрекну чобанин на сапутника ; „овака безаконија још нико није учинио. Поштену чојеку укр о си маштрафу и дао је тврдици, а 0ним честитим људима утопио си јединца“. Сиромах се осмјехну и рече: „Она маштрафа била је отрована и онај да је окусио кап из ње, био би мртав, С тога сам