Srpski književni glasnik

, ње М 6 н Е х м и. 59

а, тако ми Кастора, једини ме ти својим каваљерством

чиниш срећном. МЕНЕХМО.

Бог и душа, Месеније, ова је жена или луда или пијана, када мени, непознатом човеку, тако слатко говори.

МЕСЕНИЈЕ.

Зар ти нисам рекао да овде увек тако бива. Сада још пада само лишће, а ако останемо само три дана овде, падаће на тебе и дрва. Та такве су овде хетере, — све су од редт мамипаре. Допусти ми, молим те, да са овом коју проговорим. (Гласно.) Хеј, жено, хоћу да говорим

е тобом.

ЕРОТИЈА.

Tra je? МЕСЕНИЈЕ.

Где си се ти упознала с овим човеком 2 ЕРОТИЈА.

Па онде где и он мене већ одавно на — у Драчу. МЕСЕНИЈЕ.

У Драчу Па он у овај град до данас никад ногом није крочио! ЕРОТИЈА. Хаха! Шалиш се! (Менехму.) Менехмо мој, уђи, болан, унутра! Ту ће ти бити слађе! Менехмо. „Па и ова ме жена зове мојим правим именом! Е, баш се чудим шта је ово овде. МЕСЕНИЈЕ. Намирисала је ту кесу што је носиш. Менехмо. Аха, збиља си ме дивно опоменуо. Узми је, Бога ти: видећу да ли воли мене или њу. | ЕРОТИЈА. Хајдемо унутра да ручамо. . МЕНЕХМмо. Лепо ме позиваш, али ја ти лепо захваљујем.