Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Пета. појава.

МеЕНЕХМО П. ПЕНИКУЛО.,

MgEHBXMO.

Хајде сада, доста: донећу ти га данас на време, дивно и лепо поправљеног; нећеш га моћи познати тако ће се променити.

Пеникуло (за себе).

Носи огртач Фрижанину сада када је ручак свршио, вино попио, а паразита истерао напоље. Е, не био који сам, ако се за овај угурсузлук не осветим као што треба! Видећеш каква ћу ти посла начинити!

MEHEXMO.

0, бесмртни богови, коме сте икада једпога дана учинили више добра, а да се он томе мање надао ! Ручао сам, пио сам, провео се са хетером, и однео овај дроњак који од данас никада неће имати газде.

Пеникуло (за себе).

Не могу мирно да слушам шта овај говори: он сада

сит прича о мени и о моме делу. МенЕехмо.

Вели да сам јој ово ја дао и да сам украо од своје жене. Када сам видео да је у заблуди, одмах сам јој почео одобравати, као да сам јој збиља љубавник: штогод је, будала, говорила, говорио сам и ја. Уосталом, што да причам много: никада се нисам боље провео о мањем трошку.

Пеникуло (за себе). Да му приђем, јер баш имам воље да направим русвај. MuEHEXMO. Ко ли је овај што ми прилази“ ПЕНИкуло.

Шта велит“ти, који сп лакши од пера, ти најгори и најпокваренији човече, ругобо људска, подмукли и пропали створе“ Шта сам ти скривио да ме упропастишт Како сп ми се само малопре извукао са форума, па док

Ve у