Srpski književni glasnik

546 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

теривање у место борбе. То иде само помоћу питоме стоке, по готову онако исто као што се заваравају и хватају дивљи слонови помоћу питомих ; што је још теже п опасније, ови се послови могу извршити само ноћу, а напослетку се бик и чува у мраку, у својој последњој и предсмртној изби — у арени. У сразмери према евему овоме стоје и цене срчаних бикова. Није реткост да се за једнога лепога бика, којп ће за неколико минута да погине у арени, плати по две до три хиљаде динаре. Пошто је њихова срчаност, јачина и крој рогова најважније, то се они већ и у самој пустари стављају на пробу, још док су млада јунад. Њихов чувар, или који за то вични пикадор на коњу, приближи се њима и напада их копљем; ако беже или дају слаб отпор, онда су без вредности, а ако се показују опасни, онда су то „јуноше“ које много обећавају. Чињенп су покушаји и са биковима у самој арени. Више пута пуштане су на њих друге звери, тигрови или лавови. Једном приликом, пустили су на бика два тигра, и бик је једнога, првога који је на њега напао, натакао на рогове и одбацио од себе, а други тигар је, ужаснут од зле судбе свога друга, побегао са бојишта. Познато је, међутим, да је тигар најопаснија звер, опасна својом снагом, хитрином и својим лукавством. Другом једном приликом пустили су на бика два гладна лава, и првога је бик одбацио роговима, а други је побегао у буџак к прилегао од страха; у одбрану части цара животиња, ваља и то призлати да ови лавови нису били из дивље Берберске но из зверињака, а може бити да би прави цар пустиње боље 0светлао свој високи образ.

Народ у арени умукне само неколико тренутака, онда кад се вратнице отворе; мртва тишина завлада одједном. Алгуаепли, који су силом своје власти истерали из арене све беспослене, излазе и сами на противне вратнице. Појаву бика, окићеног кокардом на челу, и са неколико свилених трака на широкој грбини, поздрави