Srpski književni glasnik

E Из Шпаније. 847 зауду јавајући трубачки и свпрачки „туш“; сав народ на један мах, као из једнога грла кликће да поздрави владаоца арене. У први мах бик се пренерази, као звер која излази из мрака: бучи, копа земљу ногама п роговома, љутито гледа око себе борце и светину и одмерава на кога ће прво да се устреми. Борци су доста далеко од њега, чак близу противних вратница, и лагано му се приближавају дражећи га из далека махањем својих огртача. У првом реду бика дочекују кападори! са црвеним огртачем, да га раздраже црвеном бојом; пикадори су даље, њих четири до пет, заједно са својим коњима прислоњени лево и десно уз ограду арене, ла их бик не би одмах опазио п кидисао на коње. Најобичније је да бик прво нападне на кападоре; они му се лаким скоком приближују, и кад се на њих устреми, од-

макну се у последњем тренутку једним скоком у страну

те бик закачи роговима црвени огртач промашивши ч0века. Ова се игра понавља неколико пута: притрчи и другп кападор, па и трећи да збуне бика, и да га што је могуће више раздраже. Често се бик намери на једнога једитога кападора, јурећи га и кривудајући за сваким његовим покретом, готово да га дохвати роговима; борцу тада не остаје ништа, друго но да баци свој огртач бику на главу и провуче се кроз најближу деру, или, што је много гиздавије, да лаким скоком прескочи ограду арене и спасе се у кружну улицу. Копљаници — пикадори — приближују се сада бику, терајући коња на ону страну са које му је око везано, да се коњ

не би престравио од бика и побегао заједно са коња-

ником. Бик се устреми на коњаника, који га убоде својим дугим копљем, но ово се копље не може дубље од два прета забости у кожу п месо распаљене животиње. У својој јарости звер и не хаје за убод. но се устреми на коњаника, преломив често и само копље на двоје, разлере утробу коњску и бапи и коња и коњаника на земљу.

1 Capador долази од речи »са ра«, а »еа ра« значи огр-

__ тач, јер црвеним огртачем драже кападори бика.