Srpski književni glasnik

„TI 1 АНЕ 1

ми

8

8Ђ2 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. неблагодарни посао пикалора п гнусна погибија њихових „другова“ — коња.

Остве убодене у грбачу доводе бика у највећу јарост. Он као бесомучан бучи, копа земљу ногама и роговима, стреса са сеје остве, које се све више и више забадају, јуриша на бандериљере, али сваки пут добива по два нова убода. Широк млаз крви тече му низ врат пи предње ноге, крвава га пена спопадне. Све је доведено до врхунца: љутина бика, пажња и напрегнутост гледалаца, — већ је крајње време да дође и главна личност: еспада.

Сви бикови нису подједнако срчани. Трећи бик на релу у овој кориди на пример био је сувише мек, није хтео да насрће на коње, нити да их боде, но их мало као из шале погурао челом, не ранивши их. Овако коњољубиви бикови нису врло ретки, п гледаоци су почели да се љуте и на бика и на пикадоре, кривећи их да штеде своја ребра п своје коње. За тили часак, а на то су Шпањолци готови као запета пушка, начини се једна врева п вика. Усред вике пи забуне зачуше се пиштећи гласови: јего! јпего! (ватра! ватра !).

У први мах сам се мало као п уплашио, пи зверао око себе; 'али кад видох камена седишта и арену без крова, у којој јелва да би галерије биле згодне за паљевину и ватру, останем на своме месту, гледајући у свет и испитујући ла ли ће и он да бега од ватре, којој се није опажао још ни дим. Вика (его! јпедо! расла је непрестано, на моје велико, изненађење, мада је све остало на своме месту, само се пикадори са здравим и веселим коњима вратише у стаје и уступише место че- 2 творипи бандериљера Ови свом својом хитрином напа-: M o. доше на доброћудног бика пи убодоше му две остве, без ~ У многог околишења. То су биле нарочите остве, јер из њих поче да сева ватра, као из ватромота; мирис барута ;

се љути, и да стреса са себе остве, које су непрестано. сипале ватру, праскајући и пуцајући. Са опеченог пр