Srpski književni glasnik

856 Српски Књижевни ГлАСНИК.

траг, одакле су и дошле, клањајући се најљубазнције. Гледаоци, пошто су се уверили да је бик заиста мртав, појуре на арену да га виде, и затим сви очекују нову игру са илућим биком. Једна квадриља обори обично два до три бика, па после уступи своје место новој квадриљи и новом еспади.

Нови знак трубама испразни арену, запрега са четири до шест богато окићених мазги са послужитељима улази у арену, бика закаче за куку од сереама п уз свирку га извуку пз арене. Његова лешина оставља дубок и крвав траг на песку. После бика исто тако извуку и коњеке лешине; арена се поравни, трагови од крви ишчезну, и све изгледа као да се ништа није ни десило.

Пети бик на реду био је врло опасан, црни, са нацред повијеним роговима, као ражњевима, али што је најгоре, имао је рђав обичај да непрестано млатара. главом. Све је с почетка ишло глатко и добро, али се срећа обрну кад дође ред на еснпаду, који је у осталом био и вешт и одважан, само на своју несрећу мали растом. При првом покушају једва је могао један пед од свога мача да забоде бику у грбину, није му се смео ни приближити: толико је овај себе бранио. После другог, трећег и четвртог убода био је бик до врхунца разјарен, али у љутини није изгубио главу, као што многа његова браћа чине, но је непрестано млатарао главом, не дајући еспади ни да му се приближи с чела. Светина поче пљескати бику ; „бгауо torro!“ „bravo torro!“ заурлаше са свих страна као бесомучни, хулећи малога еспаду, и чикајући га на извесну смрт. Еепада се у више махова решавао, и улазио бику међ рогове али није могао да га убије, чак ни после деветог покушаја. Напослетку се почеше разлегати и посрамљујући гласови: „а! corral!“ „al сота!!“ (у стају! у етају!), т.ј. да врате бика. Сиромах еспада учини и последњи покушај; бик та окране по јелеку рогом, може бити и да га је мало и по телу окрзнуо, али ни половину мача не могаде сјурпти. Еспада ' показа свој крвави кратки мач гледаоцима, слегнув ра-