Srpski književni glasnik

У) СРпски Књижевни ГлАСНИК.

„Теби само“, „На Гробу Наполеона“, забележено стоји: „Париз, 1848.“

Његова „Шумадинка“ била је 1550 донела „Путованђ по праизекомљ примојо и по острву Ригену“, „два доста. дугачка писма едногљ Шумадинца, кои с'за време школекотљ одмора по сепоменутимљ красвима путовао п иста из Грапфевалда севомљ пруутело Д. М. |Димитрију Матићуј у Берлинњљ у Августу 1846. год. писао“. У „Шумадинци“ за 1852. продужена су „Путничка Пиема“ ио Швајцарској, са занимљивом напоменом пишчевом, која се може ставити на челу свих његових путописа: „ова путничка писма нису еписана ст томљ намђромђ да се игда печата, ков ће се и из» нијовогљ простогЂ п сасвимљ искреногљ преповедани видити — но кадљ се у свету пушћао, сваки читателљ коме «с вола, може држати да су управо нђму писана, почемљ нЂга ради само се и печата,“ ;

1855 продужују се та писма из Швајцарске („Шумадинка, бр. 29—27, 41.) Последње писмо није из Вевеа, као што је у „Целокупним Делима“, но ug Женеве o e („Генфа“), новембра 1847, и то писмо није ни унето у | „Писма из Швајцарске.“ 1

На крају тог последњег писма Швајцарског, Пенадовић предсказује свој пут у Париз и гласове одатле. „Снегт, магле, зима и самоћа, постали су ми већљ несносни. Већњ самљ почео размишљавати куда ћу одавде. Предамном су два пута отворена: Паризљ и Римљ...“ И наставља : „Паризљ, — то напвеће звоно, што у свету на ларму звони, — привлачи Ме кљ себи; и и држимљ, ко види Париз, па онда види Римљ, rail видто с Римљ. какав се био за време Цезара, и Римљ у развалинама какав с сада. Али и одљ те желђ раставља ме вданљ снегомљ покривени брега. Када би крила имао, Ji OM радо висину брега Ори прелезмо, и спуштио се у поштанска кола на шамилирскимљ долинама... Лаку ноћ, прилтело! и очекуп прво мов писмо изљ Рима или изђ Париза.“