Srpski književni glasnik

Ситни ПрИлоОЗИ. #63

у неколико бројева, од 42—45 и од 69—72 иде тај извод, и то не као „Путничка Писма“ из Париза но као „Спомени из Парпза“. Ту се говори о париским знаменитостима п о париском животу; приказују се и описују и Лувр, п Тиљерије, и мостови на Сени, и Јелисејска Поља, п Булоњека Шума, и знаменита кавана онога доба Topтони, и „наризац“, његова несталност и лакоумље, париске собарице, млекарице, и „капиципнице“ [есопсјегзе: „Сдно створенЂ с чудноватимљт погледомт, ст опорочаваоћимљ устима, кол сваког оговараџо, то е капишииница“). Ту су разматрања о француској историји и о савременом стању Француске, о Бурбонима, Јулској Револуцији, „краљу грађанину“ Луј-Филипу, и о француској парламентарној речитости.

у свему томе, шта. пма Ненадовићева, а шта је · из оне непознате „лепе мале књиге“ 7 Највећи neo је евакако прерађен превод, али има и Ненадовићевих умеmaka. Ha mera подсећа лак и забаван, добродушан тон, његова врста благо-подемешљивог духа, као и слабе симпатије за површне, лаке и превртљиве Французе на које је он увек глелао очима једног немачког ђака, задахнута Хегеловом филозофијом и уверењем да је тевтонска култура последња реч западне културе. „Лепа мала кнБига“ писана је пре 1848, за време владе Луја Филипа, п отуда оваква места: „Она кућа онамо доле, скромно лежећа на обали, између два острова, оно е увелесптелнја дворац Луп Филипа кралд францускогљ“, п: „Тплђрти, где кралљ ради дано и ноћу...“ Ненадовићево је оно где, без много везе, говори како новопроглашена република од 1548 неће бити дугога века, „ер париске револуше нису ни нашто, пи самљ нрпови напрасни "почетакЂ и севршетакт показус, да плодЂ и производљ исти револуши несадржава у себи ни напманјо искру живота. Француска мора пре или после бити монархична...“ А извесна места писао је после 1859, као што се види из овакве реченице: „А садљ под Луп Напо-

С

пе реја и увис ИУ а, i