Srpski književni glasnik

8692 Српски Књижевни ГлАСНИК.

сапутници су спавали у пространом. дилижанцу, а он, са jom двојицом сапутника из Швајцарске, гледао је. кроз прозоре на високе куће и низове још запаљених фењера који су се отегли пустим и дугим улицама париским. Возећи се по мртвим улицама, он се сећа сцена из Мињеове „Историје Француске Револуције“, коју ће он 1863 година превести и „Париске Тајне“ Евжена Сија, које су тада гутане п које ће 1855 изићи на српском. „Неможе човект себи представити, каква страховита чуства обузиматјо онога путника коп «с читао исторшо револуше Фрикцуске п тапне Париза, п кои у то мртво доба ноћи улази у ту велику варош, подљ којомљ вђучних Вулканљт тинд.“

У гостионици, провео је трпи дана одмарајући се, ла би надокнадио три непроспаване ноћи у колима. Живе улице париске сећале су га на Беч п Берлип. Са препоруком коју је из Швајцарске донео, нађе Женевца Пенара, медецинара, и пресели се у његову гостионицу, Ноје! ргташидие, одмах близу Медецинске Школе и Сорбоне.

Прве дане провео је проучавајући план Париза, „и читаоћи седну лепу малу кнригу знаменитости Париза, тако да кадљ самљ после корацо на улицу, Паризт био ми 6 са свимљ ||| познатт.“ Одмах затим почео је слушати предавање на Сорбони, и нашао се са оних десетак Срба и неколико Бугара који су тада у Паризу били. „О нвима. нећу ништа овде говорити, Они су такви моди, кои ће о себи у свомљ животу, дђлима своимљ достоше, него што би л овде могао, говорити.“

Место описа и доживљаје 'које је раније давао у својим писмима из Северне Пемачке и Швајцарске, он овде пушта другога да говори у име његово, и вели само ово: „Садљ ст богом! из овако лепе и велике вароши немогу се велика писма писати. То би се звало“ губити време. Место мои писама, читаћ ове спомене, са. коима самљ се и први дана могљ овде долазка радо забавлио, и косе ти прерађене шиљђу“. Очевидно он овде мисли | на ону „лепу малу кнњљижицу о знаменостима Париза“.