Srpski književni glasnik

8792 СРиски Књижевни Гласник. по свему п овде је било оно исто што и у Берлину одноено политичких тековина.

Ова посета у Паризу није последња. Последња ће бити у Бечу. За последње две године Грци су, дотле мазе свега европскога јавнога мнења, врло много изгубиле у очима цивилизованога света због њихова држања у румунском питању и радњи њихових чета у Маћедонији. Изјаве у парламенту Енглеском и то енглеских министара, писање француске дневне и повремене штампе, такви су у 1905 години, да је Грчки краљ морао поћи по свету да поправи што је покварено. Видеће се како

је и колико успео скоро. Посета Бечу ће бити од нај-·

већега значаја. Бечка влада има највише разлога да Грчкој укаже своју наклоност. Грчки и аустријски интереси за сада се не сукобљавају у вилајетима битољскоме и солунскоме. Докле год Грци подржавају и појачавају анархију у ова два вилајета не треба им се бојати Беча као ни Турака. Биће покушаја да се уравна сукоб између Румуна и Грка, али тешко је претпоставити да ће се много настојавати на томе. ПИ данас епољна политика аустро-угарске монархије базира на разједињености балканских народа. А тешко би било и успети у измирењу. Односи између Румуније и Грчке су још непријатељски. У Престоној Беседи краља румунскога има помена о сукобу са Грчком, и то таквога помена да он неће ни мало допринети да се ови поправе. Кривица се баца на Грчку за све, а Румуни се приказују као жртве „нечовечанског гоњења,“ Патријаршија васељенска. са своје стране упутила је један меморандум представницима. Великих Сила у Цариграду где износи

шта су све радили и шта раде противу Грка и грчке на-

родности у Маћедонији Румуни, и њих криве за еве што се тамо данас нечовечнога догађа. Јавно мнење и у Грчкој и у Румунији 'као и политичке партије које су соли-

дарне са њиме, не попуштају у непријатељскоме располо-. жењу. Владе обеју држава морају и воде о томе рачуна.

ИнострРаАнНи,

а И и и