Srpski književni glasnik

906 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

њега, и у то доба по свој прилици била већ у дубоком сну, учини му се сасвим излишно да је зове. У осталом, прозор му није био много висок, а земља је под њим била мека, јер је ту скоро била прекопавана. За тили часак нађе се у башти. Небо је било облачно; нигде ни једне звезде да помоли нос, и ветар је се времена на време, п као с муком, парао ваздух топал и тежак. Било је отприлике два сахата у јутру, и најдубља тишина владала је у околини.

Мержи се шетао неко време занет мислима. Из тих | | мисли трже га лупа на уличним вратима. Лупа је била слаба m као тајанствена, а онај што је лупао као да је рачунао да неко ослушкује да му отвори. Похода у једној усамљеној кући, у ово доба, била је заиста нешто необично. Мержи остаде непомичан на једном мрачном месту ; у башти, одакле је могао посматрати а да га нико не види. Једна жена, која није могла бити ико до старица, изиђе сместа из куће, 'са слепим фењером у руциу она отвори, и неко уђе увијен у велики црн огртач е кукуљачом. J

Радозналост Бернарова била је врло велика. По струку и, у колико се то могло оценити, по оделу, личност која је ушла била је жена. Старица је поздрави с највећим поштовањем, док јој је жена у црпом огртачу једва климнула. главом. Али јој она за то спусти нешто у руку, што је канда старица примила с великим задовољством.

Јасан п металан звек који се чуо, и ревност старичина агземљи, доведоше Мержија, до закључка да је добила новап. Обе жене упутише се у башту; старица је ишла прва и крила фењер. У. дну баште била. је као нека собица од зеленила, коју су 0-

да се сагне и да потражи H

усред кога је био мали сто од камена. Ту уђоше ста. рица и жена под копреном. Мержи, уздржавајући дисан пође за њима. нечујно, и стаде иза ограде тако да доб