Srpski književni glasnik

• « „а , КРОНИКА о ВлАДАВБИНИ КАРЛА IX. 905

У „ње шта више станује се мојим допуштењем једна личност која ће вас гледати: то је нека старица која је од велике користи младежи п која ми је одана. Она се разуме у лекарству, у врачању, у астрономији. Шта ти та не зна! Али најлепши јој је дар подвођење. Дао бих главу да мп одеску ако не би предала љубавно писмо и краљици, кад бих је за то замолио.

— Лепо, рече капеташ, олвешћемо га у ту кућу, чим му Амброаз привије рану.

Говорећи овако приспеше на десну обалу. Пошто су подигли Мержија на коња, не баш без муке, одведоше га чувеном харургу, а одатле у једну усамљену кућу у предграђу Св. Антонија, п оставише га тек у вече, пошто су га положили у лобру постељу и препоручили етарању старице.

Кад неко убије човека, п кад је тај човек први кога је убио, њега неко време, нарочито кад се стане примицати ноћ, мучи успомена п слика последњег трзања које је претходило емрти. Глава му је тако пуна црних мисли, да с тешком муком може узети учешћа и у најобичнијем разговору; разговор га заморава и досадан му је; а с друге стране опет боји се самоће, јер она даје још више маха овим мучним мислима. И ако су га Бевил и капетан често обилазили, Мержи је провео у страховитој тузи прве дане после двобоја. Доста јака грозница, коју је изазвала рана, није му давала по чи таве ноћи да спава, и тада је био најнесрећнији. Једино помисао да госпођа од Тиржиса мисли на њ и да се задивила његовој храбрости тешила га је мало, али га није могла. умирити.

Једне ноћи, мучен несносном врућином — био је месец јули — хтеде изићи из собе да се прошета и на-

дише ваздуха у башти засађеној дрвећем, усред које је лежала кућа. Уви се у огртач и хтеде изићи, али тада виде да су му врата од собе затворена кључем с поља. Он помисли да је старица која та је служила случајно погрешила џи затворила га ; и како је ноћивала далеко од

о ти РЈ а + И

ДА

O е.

“NV II LI

МИ