Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

— Добро је... Ево вам сад једпа зелена свећа, изливена у поноћ, по правилима наше вештине. Упалите је сутра пред Богородичиним олтаром.

— Упџалићу је; али, поред севпх твојих обећања, ја сам страшно неспиокојна. Јуче сам сањала ла је умро.

— Јесте ли лежали на десној страни или на левој

— На... на којој се страни лежи кад су снови истинити

-— Кажпте ми на којој страни спавате. Ја видим, ви бисте хтели да саму себе обманете.

— Ја спавам увек на десној страни.

— Онда будите спокојзи, ваши сан предсказује нешто најбоље. :

— Дај Боже!.. Али ми се јавио сасвим блед, крвав п увијен у покров.

Говорећи ово она окрену главу, и виле Мержија који је стајао на једном уласку у шумарак. Кал га виде, врисну тако јако од изненађења, да се п сам Мержи зачудио. Старица, било намерно било случајно, претури мангал, и у часу се до врха 'липа диже светао пламен који је за неколико тренутака засенуо очи Мержију. Обе жене беху сместа побегле на други излазак. Чим је могао распознати отвор на огради, Мержи појури за њима; али на првом кораку у мало не паде, јер му се нешто беше уплело међу ноге. То беше мач коме је имао да захвали за своје оздрављење. Он изгуби неко време, док 'х је уклонио пи нашао пут; п у тренутку када је, изишавши на једну широку и праву стазу, мислио да му ништа више не може стати на пут да етигне бегунице, чу како се улична врата затворише. Оне беху ван домашаја.

Мало зловољан што је пустио да му умакне овако леп плен, он се, тупајући по мраку, врати у своју собу и леже у постељу. Све суморне мисли. беху истиенуте.

из његове главе, а грижа савести, ако је било, или не- -

спокојство у које га је могао бацити његов положај,

беху нестали као неком чаролијом. Мислио је једино о

срећи да воли најлеппу жену у Паризу и да она њега. воли ; јер није могао ни поеумњати да госпођа од Тир