Srpski književni glasnik

OE 1085 x: БАЊЕ та - ; у | .e КрРонИКА о ВладАВИНИ КАРЛА ЈТХ. 911 ,

jaca Huje госпођа под копреном. Он заепи мало доцније по паде супца, и пробуди се тек кад је дан у велико био одекочио. На своме јастуку нађе запечаћено писамце, за које није знао како је донето. Он га отвори п прочита ове речи: „Витеже, част једне жене зависи од вашег ћутања.“

На неколико тренутака после тога уђе старица п донесе му чорбу. Тога дана, противно своме обичају, носила је бројхнице од крупних зрна које су јој висиле о појасу. Њено лице, брижљиво опрано, није више изгледало као туч, него као пожутео пергаменат. Ишла је лагано п оборених очију, као неко који се боји да га вид земаљеких ствари не помете у божанеком размишљању.

Да би се што похвалније држао врлине коју му је тајанствено писамце препоручивало, Мержи је мислио ла пре свега треба најтачније ла зна шта му ваља крити од целога света. Држећи чорбу у руци и не остављајући старој Марти времена да измакне на врата, рече:

— Ви ми нисте рекли да се зовете Камила...

— Камила... Мени је име Марта, добри господине... Марта Мишели, рече старица, тобоже веома изненађена овим питањем. |

— Добро, људи вас зову Мартом; али под именом Камиле знају Bac духови.

—- Духови! Исусе благи! шта хоћете тиме да кажете7

И она се прекрети. ;

— Ho, немојте се претваратп преда мном; ја нећу никоме ништа рећи, п све ово остаће међу нама. Roja је та госпођа што толико разбира за моје здравље 2

— Гоепођа што... 7

— Та не понављајте моје речи, и говорите искрено. Дајем вам своју племићеку реч, нећу вас издати.

— Заиста, добри господине, не знам шта хоћете да кажете.

Мержи се не могаше уздржати да се не насмеје, кад је видео како се зачудила и како меће руку на срце. Он извади један златник 13 кесе која му је впеила више тлаве и пружи га старици.

А МР И И о АИ де

ит.

Рт ар Це

KM CA.

ф

ава a

А о и а и,

њен, ан

а АИ. ву а

у