Srpski književni glasnik

'

СТАЊЕ ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.

Господо,

Према програму који је утврђен за овај састанак југословенских књижевника и публициста, једна од тачака је, као што сте видели, да се од стране сваког југословенског народа поднесу посебни извештаји о стању његове односне књижевности. Мени је пала у део висока част да то за нашу књижевност учиним. Ја ћу, према томе, у своме извештају, изложити стање главних родова наше књижевности, наиме приповетке, романа, драме, песме и књижевне критике, и указати на снаге које данас у тим родовима стоје књижевности на расположењу.

Приповетка у нас стоји добро, и по броју и по каквоћи. Она је можда једна од најбоље а свакако највише негованих родова наше данашње књижевности. Свака генерација, свака година скоро даје по једног новог приповедача, и скоро сваки од ових уноси по један нов елеменат у приповетку. Од Л. К. Лазаревића, који је за собом оставио известан број сталних узора јаког цртања, бесирекорне композиције и врло пажљивог и израђеног стила ; од „1. К. Лазаревића па на овамо, приповетка се стално негује с јаком, непрекидном, каткад неочекиваном активношћу, и ако је у један два маха изгледало као да ће посустати. Да оставимо Јанка Веселиновића, који је, на жалост, умро, а који је непосредно иза Лазаревића, при-

хватио специално сеоску приповетку и поклонио јој и

свој јаки таленат, и плодну имагинацију, и богаство приповедачких идеја, и интимно познавање српскога сељака,

1 Читано на Састанку Југословенских Књижевника и Пу-