Srpski književni glasnik

.: СтАЊЕ ДАНАШЊЕ OCPHCEE Књижевности. 927 могла то исто чинити M ca страном књижевношћу. Тај појав; који пређе није био (сетите се само „Листића“

· Светомира Николајевића), показује ону јаку, српску, националну жицу која све преобраћа, све асимилује, и која је могла чак и англомана Недића да учини поштоваоцем народне севдалиске поезије. Критика наша има. још пуно добрих страна; она врло често има врло добар стил, п у том погледу она епгурно не стоји иза приповетке; она је (може се, поред свих изузетака, то ипак рећи) унела једну добру дозу поштења у своје судове п еманциповала се од књижевних предрасуда ; „она је нарочито унела строже мерило при оцењивању, мерило које важи у светекој књижевности и које једино и може важити при оценп књижевних дела, туђих као и наших“; итд. Она, наравно, има и својих мана. Најпре, она каткад пде у страну, склизи са евога правога пута, и, уместо да оцењује дело и развија крптичку аргументацију која је с њим у вези, она се упушта у појетисање ситуација и средина које су у делу изнесене, или у посебно расправљање идеја које дело сугерише и сличне ствари, а пропушта да да читаоцу слику п карактеристику самога дела. ДА после, она често није активна и организована, и то је, по мом мишљењу, њена највећа мана. То су вам врлине и мане наше критике; какав је њен утицај, њепа важност Верује ли јој публика, поштују ли је писци 7 Не довољно; напротив. Још стоји стара мржња према њој, још она општа повика на њену необјективност, теесногрудост, заинтересованост, чак злобност, п та је повика данас можда још јача и једнодушнија него пре. Међутим, та је повика данас вероватпо још мање оправдана него пре. Наравно, рђавих примера и даље има, и можда више него раније јер се вите и пише, али је критика ипак данас пажљивија и доследнија, и биће то све више. То је и природно. Јер прво, чим се у једној књижевности критика развије до самосталног књижевног рода, чим има писаца који се само њој на цео живот посвећују, одмах се и њена 00-