Srpski književni glasnik

996 | СРпски Књижевни ГлАСНИК.

нема довољно правог лирског темперамента; сем тога он 'много греши у метру. Ту су, најпосле, и многи други које немамо времена да посебно карактеришемо, а који скоро сви уносе доста новога, као и млађи приповедачи, и још више. То су т-ђе Јела Спасић, Лена Степановићева, Даница Марковић, и Г. Г. Јосип Берса, Риста Одавић, Божа Николајевић, Милан Ћурчин, Милутин Јовановић, Душан

Симић, Велимир Рајић, Милорад Петровић, Милорад Па.

вловић, Осман Ђикић, Авдо Карабеговић, Сокољанин, Пјетро Косорић, Милосав Јелић, Јаков Шантић, Душан Ђукић, Сима Пандуровић, М. Ускоковић, М. Ћирковић, М. Мирон и др.

Прелазимо на последњи књижевни род у овом прегледу, на књижевну критику. Она ланас добро стоји. И ако нема .Љ. Недића, који је, и у нашој земљи и ван граница њених, остао најпопуларнији представник модерне критике, онако као што је Змај представник наше лирике, ако је т.ј. допуштено овако здружити ова два имена; и ако, дакле, нема Недића, критика данас ипак има добар кадар својих радника. Нећу да кажем да су сви добри, али међу њима има људи са спремом, укусом, лектиром, књижевном културом; у крптици сигурно нема мање енага него у другим родовима наше књижевности. Представници њени јесу, најпре од кола старијег у главном: Г. Г. Андра Николић, Светомир Николајевић, Милан Савић, Момчило Иванић, Ђорђе Поповић, Данило :Киваљевић, Јован Грчић, Милан Недељковић, и др.; а после, од кола у главном

млађег: Г. Г. Богдан Поповић, Јован Скерлић, Марко Цар,

Јаша. Продановић, Боривој Поповић, Јован Дучић, Урош Петровић, Милутин Драгутиновић, П. Талетов, П. Лагарић, Илија Ивачковић, и др.; и, у позоришној критици, Г. Г. Драгомир Јанковић, Душан Ђокић, Милан Грол, Павле Маринковић, Јефта Угричић, Миодраг Ристић, Миленко Поповић,

и др. Критика наша има и једну врло добру страну, коју.

је потребно одмах истаћи. Она, наиме, данас посвећује нарочиту пажњу нашим писцима и нашим књижевним појавама, и ако би, често по спреми људи који је представљају,