Srpski književni glasnik

- | Из ШПАНИЈЕ, 951

„Као људи, борци е биковима уживају врло лош глас; =Жтбов занат пе може их научити уљудности п благородству, с тога су и познати као сурови п охоли, са мало васпитања п много сујете. Којп се, или боље рећи која се мало о њих отрла, изгубила је све што је још пмала да изгуби. И њихова спољност има врло мало привлачног на себи. У арени изгледају гиздави, лепи и поносити, њихово рухо и покрети чине да бар изгледају тако; међутим, на улици је утисак сасвим друкчији: обријана брада п бркови, дуги курјук подвучен под шешир, збабано лице и чивитеко модрило и плавило на избријаним местима чини да изгледају одвратно и ружно. Менџ бар чине утисак језујита обученог у грађанско одело; у осталом овај њихов изглед ван арене одговара потпуно њиховом понашању и честитости ван ње.

Баш за време мога бављења у Севиљи, појавио се био један чудесни апостол у свету торерства. Неки каваљеро дошао је на ту мисао да хипнотише бикове; без оружја и без раскошног одела, пзлазио је пред њих. На велико и опште изненађење, бик га није ни дарнуо. Ове своје опите чинпо је тај необични чаробник у ередини самога тока борбе. Одевен у црно одело некадањих доктора свију наука пз Саламанке, усправљен на црном ковчегу, као кип на своме подножју, дочекивао је бика са секрштеним рукама, и „хипнотисани“ бик није се усуђивао да кидише на тог ученог човека. Случајно сам у путу наишао на овог чудног човека. У жељезничком возу, где смо се заједно нашли, имао је увек на себи своје убојно одело: црне евилене доколенице, црне кратке панталоне и црни кафтан са огртачем исте боје; мршав и дугачак, подсећао је на потомка Дон Кихотовог,; његова сујета мора да је била бескрајна, пошто никога није хтео нп да удостоји своје високе речи. Озбиљан и охол, путовао је у накрст кроз сву Шпанију да задиви свет својим великим научним проналаском. На жалост, неки су се дрзнули да га у његовој великој вештини подражавају, и како им хипноза није испала добро, бик

б9•