Srpski književni glasnik

939 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

их је заједно са њиховим подножјем бацио у своје под-· ножје. После два три овака несрећна случаја, власти забране „хипиозу“ бикова, те тако та велика вештина 5 пропаде у самоме почетку. “а

Сваки хладнији посматрач, који је пажљиво пратио покрете п ћуд бикова, могао је одмах приметити да је ова „хипноза“ проста бесмислица. Бик не удара никада на мртве предмете, а ретко на лица која га не драже. Најбоље се то види при дражењу од стране кападора: бик не јуриша на човека већ на црвени огртач чиме га кападор дражи; њега драже више боје, а поглавито дрвене.

Миран човек у прно одевен, који мирно стоји Ha једном подножју, може бити епокојан да га бик неће напасти; он ће пројурити поред њега мислећи да је то нека мртва ствар. Ако се пак догодило неколико несрећа са некима, јелини је узрок морао бити што нису били · мирни, те је бик опазио да су то живи предмети и кидисао на њих. Што је наш ученп саламеначки доктор свуда добро пролазио, имао је једино да благодари наивноме бику, који је место непомичног доктора мислио да има пред собом његов кип, што му је благоларно потомство подигло као награду за велики проналазак!

сумње јесте Алкасар, некадањи утврђени двор мавареких | 1 севиљеких краљева. Ово пме долази од мавриске речи: ел ксар, што значи тврђава, град. Тај су двор краљеви S у сва времена својих владавина прекрајали, повећавали и украшавали, у маварском стилу, а у прво доба п уз | припомоћ маварских неимара. Читава два столећа. после освојење Севиље од Мавара, служили су се хришћански | владари маварским. стилом, па HM маварски обичаји нису. Za им били страни. Из маварског лоба. једва је нешто. на. a Алкасару остало, највећи део подигао је краљ кастиљеки Педро (Петар) Грозни, и тога ради звао је маварске не“ маре из оближњег краифате Гранаде,