Srpski književni glasnik

, Из ШПАНИЈЕ. 933

ежње, те је с тога природно употребљен за двор и утврђење. Судба ових двају грађевина врло је слична: обе су много претрпеле у току времена. Алкасар је био прво утврђење римско, затим готско, маварски Алкасар, утврђени двор кастиљеких краљева и напослетку двор шпанеких владалаца. Од дванаестог до осамнаестог столећа на њему је рушено, додавано и мењано. Најжалосније је што је највећи део онога што је додавано после Педра Грозног, извршено у немаварским етиловима, што свеколики утисак ружи. Овде се најбоље може приметити да маварски стил не трпи никакав други близу себе а толи поред себе. Он је у својој лепоти толико измакао да сваки други близу њега изгледа као нека незграпна шала. Онај који би у севиљском Алкасару све ове озидане заблуде срушио и који би умео да оживи стари мавареки етил место тога, тај би повратио живот сестри најлепше људске творевине: гренадској Алхамбрг.

Маварски стил примењен на грађевине за време хришћанских владалаца називају у Шпанији Мудехар. Овај се стил у прво доба није ни мало разликовао од маварског, али је доцније постао мало неотесанији што се најбоље вили на другој једној згради у Севиљи, на Пилатовој кући (Саза de Pilatos). Алкасарски мудехар једва се што разликује од чисто маварског у то доба; у осталом, као што емо рекли, мавареки неимари радили су на њему.

Близу самога улаза у палату, по старом источњачком обичају, имао је краљ Петар Грозни своју камену столицу. Седећи на њој, он је свечано п јавно саелушавао парничаре и изрицао правду. Најхуђи његов поданик имао је права да се жали против најсилнијег после краља. Историја нам вели да је Петар имао заслуге за побољшање правних односа у својој држави. Он је сам себе назвао: е! јизНПетего (пресуђивач), и поносио се тим именом. После његове смрти потометво га је назвало: е] стце! (грозни, евирепи). Ко је имао право, краљ Петар или потомство, тешко је сада досудити. Једном приликом