Srpski književni glasnik

„ћи ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. КонгРЕС МАЋЕДОНСКИХ РЕВОЛУЦИОНАРА. — ФИнАНСИЈСКА

КОНТРОЛА У МАЋЕДОНИЈИ.

Неуспех револуције 1903. године, коју су изазвали у вилајетима битољскоме и солунскоме маћедонски револуционари, довео је до расцепа међу њима. Расцеп је, као што је то већ помињано на овоме месту, довео је до крвавога сукоба између две револуционе организације, унутрашње и спољне, и до оштрих личних сукоба између фракција унутрашње организације. Последице заоштрености ових односа показале су се у једној општој дезорганизацији револуционе организације на терену. Присталице унутрашње организације, раздељене у групице, или су радиле на своју руку или нису ништа радиле у ова два вилајета. Жива и крвава акција грчких чета у битољскоме вилајету, свирепа поступања турских чета, затим оружана одбрана Срба, само су појачале дезорганизацију. Место да се ради у духу револуције од 1903, рад се сводио на локално четовање, које се врло често сводило на терорисање свега онога што није бугарско. Поједини делови територије револуционе претворили су се у феуде т. зв. војвода, самосталних и свирепих господара, којима је власт почивала у сабљи и пушци. Ко је ступио у њихов рејон тај је морао губити главу, само ако је припадао фракцији која није била у вољи војводи. Тако је било на терену, али ништа није било боље ни у Софији. Виђени револуционари, Грујев, Сарафов, Цончев, Петров, Гарванов, су се борили о превласт, о вођетво будућег револуционог покрета. Покушаји да се измире остали су јалови. Много је још допринело неједнако културно образовање њихово. те се