Srpski književni glasnik

· Политички ПРЕГЛЕД. 953

тадоду што тешко страда, примити. Али, кад ова организација није хтела да буде интернационална, као што се тобож у уставу каже, прокламујући слободу свих Хришћана под Туреком у Европи, а није зато што сем Бугара, нико од Грка, Срба, Турака, Румуна, није на конгрес био позван, онда је пре свега устав требао одредити тачно границе Маћедоније. Да не би било двоумице ни код кога то је требало најпре рашчистити. Нико данас у Европи не зна тачно шта Маћедонији географски принадлежи, и ако већи део новинара, путника, државника, под Маћедонијом почиње данас разумевати само солунски и битољски вилајет. Револуционари који су градили овај устав сигурно тако не мисле.

И област њихова деловања хоће да ограниче на територију Ексархата бугарског. Сем тога, не стоји у ствари да у једренскоме вилајету целокупно становништво жели револуцију. Напротив, њу тражи револуционизирана мањина. Чим се тражи политичка аутономија, одмах треба ограничити територију и водити рачуна о расположењу становништва. на њој. Ово је требало учинити тим пре што се решење маћедонскога питања све више примиче крају. Пред суд на коме ће то бити, треба изаћи готов, представити му: зашто се диже револуција, да је цео свет за револуцију, и то на тачно географски, и истинито обележеноме земљишту. Ако ће суд давати политичку аутономију, он хоће и јемства да се у тој аутономној области не јави одмах и анархија, која ће задавати нове бриге судијама. Европи то треба, а Грчкој, Србији, Румунији п Црној Гори јемсетва да револуционарна орга.· низација. није бугарска. Кад овај устав то не даје, како ће тек дати рад реорганизоване Унутрашње револуционе организације, која је до сада, заједно са спољном организацијом, радила на бугаризирању скопаљског санџака и вилајета солунског и битољског, а врло мало за праву револуцију 7 -

Што све тиче споразума, дакле измирења између врховиста и централиста. Тешко је веровати у искреност