Srpski književni glasnik

: 7 CE Оденеи ПРИКАЗИ. 959

“e — _ "—

уајогета. Од особитога су интереса низ нота и преговора,

«бЂених између Порте и амбасадора сила у Царигралу. Из њих се јасно виде све мере које предузима Европа ради ностигнућа свога циља и ретка вештина Турака да их одложе, ублаже, а често и омету.

Сумње нема да ће хришћанско становништво у Турској, тек онда почети сношљив и људски живот, када азијеки завојевачи буду пребачени с оне стране Босфора. На то су у првом реду позвани удружени балкански народи.

Излишно је, нарочито наглашавати да је ова збирка званичних докумената Еогеше ОЖсе-а од неопходне потребе евима нашим посланствима и консулатима, а на по се онима 'у Отоманској Империји.

М. Ђ. Милојевић.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

ТуРцИ и ГРци против БУГАРА У МдакедониЈИ (Тигев et Grecs contre les Bulgares еп Маседоше. Ргбјасе de M. 1. Lćger, Paris 1904, p. 57). — Ona брошира је веран израз огорченог протеста Бугара против свих оних који сметају њиховом раду у Македонији. Наравно, повика је особито против Турака и Грка; но и Орби нису поштеђенп. „...Има већ десет година, како је бугарска народноет принуђена да се бори и против српске пропаганде. Благодарећи политици Б. Порте наспрам Бугара, ова се пропаганда распрострла међу њима. Она има потпуну слободу рада за своје намере разједињавања и србизирања; она ствара скандале и сукобе, демерализира лажима MH подмићивањем, омета јединство. религиознонационално, чак је и у службено признатим бугарским епархијама, нпр. у Скопљу, седишту бугарског митрополита, грчки архимандрит Фирмилијан (з1с) постављен за митрополита српског!“ Непознати писац је испунио своју књигу еличним оптужбама. Само се мало касно јавио, јер је намера бугарских пропагатора: да, с ножем у руци,