Srpski književni glasnik

Кроника о Владавини КАРЛА ЈХ. 1 бих му један метак у ребра. Мој рођак од Гиза био би ти захвалан, и ти бп много учинио за спокојство краљевине. Знаш ли ти да је тај хугенот више краљу Француској но сам ја То се не може више издржати... Ја тип кажем сасвим отворено оно што мислим; треба научити памети тог... да не дира више у част једнога племића. Повреда части захтева повреду коже, једно за друго.

— Част једногг племића не пере се убиством но каља.

Овај одтовор био је за владаоца као гром. Непомичан, опружених руку према капетану, он је још држао пушку коју му је пружао као оруђе његове освете. Уста су му била бледа и полуотворена, и његове збуњене очи, које су укочено гледале у ЖКоржеве, чисто су очаравале ове, као п ове њих у исти мах.

Напослетку пушка испаде из краљевих уздрхталих руку и тресну о под; капетан сместа похита да је дигне, и краљ седе тада ју своју наслоњачу п суморно обори тлаву. Нагли покрети његових уста и обрва одавалп су борбу која је беснела у његовој души.

— Капетане... рече он после подужег ћутања, где је твој одред лаке коњице 2

— У Моу, Господару.

— Кроз који дан отићи ћеш к њему и лично ћеш га довести у Париз. Кроз... неколико дана добићеш за то заповест. Збогом !

Глас му је био оштар и љут. Капетан се дубоко поклони, и Карло му, показавши му руком врата, објави да је аудијенција свршена.

Капетан пође натрашке, с уобичајеним клањањем, кад краљ нагло скочи п шчепа га за руку.

— Ником ни речи! Разумеш !

Жорж се поклони и метну руку на груди. Излазећи пз собе, чу краља како осорљиво зове хрта џ пуца својим ловачким бичем, као да је хтео да на невиној животињи искали своју љутину.