Srpski književni glasnik

110 Орпски Књижевни Гласник. 5 — И тако ти се нећеш осветити Адмиралу 7... Међутим тај... постао је од неког доба страховито лрзак!

Жорж разрогачи очи.

— Јест, јест. настави краљ. он те је увредио. Љуто те је увредио, како ми рекоше,. До врата, племић није што и слуга, п има ствари које се не могу отрпети, па ни од владаоца.

— Како бих му се могао осветитиг Он би сматрао по своме пореклу за понижење да се туче са мном.

— Можда. Али...

Краљ узе пушку и прислопи је уз образ.

— Разумеш ли ме:

Капетан се измаче два корака. Покрет владарев бпо је доста јасан, и сотонскп пзраз његова лица објашњавао га је и сувише.

— Шта! Господару, ви бисте ми саветовали 7...

Краљ снажно удари кундаком о под, п гледајући капетана гневним очима узвикну:

— Саветујем! до сто ђавола! ја тп не саветујем ништа. -

Капетан не знађаше шта да одговори; он учини оно што би многи учинили на његовом месту, поклони се и обори очи.

Карло убрзо настави блажијим гласом:

— Кад би га гађао из пушке да осветиш своју част... то би мп било сасвим свеједно. Сто му мука! племић нема драгоценијег добра од своје части, и, ла њу опере, нема ничега што не може учинити. А после, ти су Шатијони охоли и дрски као џелатски момци; ти би ми лупежи радо заврнули шију, ја то знам, па да дођу на моје место... Кад видим Адмирала, лође ми по који пут да му ишчупам еву браду. 2

На ову бујппу речи од човека који у њима обично није бпо пздашан, капетан не одговори ни речи.

— Дакле, до сто врата! шта си емислиог Знаш шта 2 да сам на твоме месту, ја бих га сачекао кад пзађе из своје... богомоље, п са каквог прозора послао