Srpski književni glasnik

Ра др“

У РАНО ЈУТРО..

Кад процвета сунце крваво и златно

И таласне ветар круне у браника, Беласне се речно танко, нежно платно, Сетно брујп звоно с далеког звоника.

Таласа, таласа. И мени се чини Да рањена круже голубова јата, Па падну и умру негде у долини, Докле дан полако лугова се хвата.

Знам. Вечности песма. Песма свију дана Прохујалих редом у чврстоме низу, Тајанствена песма бедних самостана: Смрт је тако близу.

Милосав ЈЕЛИЋ.