Srpski književni glasnik

Српска ЕмигрАацијА п Бечки КонгрЕС. 123 Дим. Давидовић и Ј. Чотрић продужили су енергично своја саветовања, особито са Каподпстријом: решавали су коме све има ла се пише и како, и, према тим саветима, они су и акта концептирали, нека на српском, а нека на немачком језику. Све је то спремано да се по Јевти Чотрићу пошље у Фенек на препис п потврду, те да прота, по повратку из Срема, донесе сва та акта потврђена потписима и печатима народних старешина.

Дим. Фрутић гледао је да придобије и самог Мелентија Никшића, кога је пначе обожавао, да дође у Беч. Држао је да би српска ствар јако добила, кад би се и он придружио проти Матеји и Чотрићу. Из непознатих разлога М. Никшиђу није се долазило у Беч, без нарочите дозволе од стране Аустрије. „Ви неимате се никаквог подозренија бојати, писао му је Д. Фрушић, господин Капо д'Истрија каже да где се једног целог народа тиче, ту пе треба имати никакова подозренија, нити страха, ма да би глава пропасти имала, а камо ли што се ту чест и слава человеческа оснива!“

Дим. Фрушићу чинило се да је моменат врло повољан, пи да треба да се рад што пре отпочне; у то време изашао је и његов мемоар о приликама у Србији, мемоар, који је имао леп успех у круговима конгреса. Бечке и европске новине, пак, говориле су, у ово време, у велико, о свирепствима у Србији.

Ну пи у Срему емигранти нису губили време.

Онога дана, кад је Фрушић опремао Ј. Чотрића за Фенек, прота Матеја искрене у Бечу.

Дошавши у Срем, прота је одмах известио Србе о ономе што је чуо од Руса, и шта је све још разговарао са својим друштвом у Бечу. Како је у Србији Сулејман-паша већ страшно беснио, нису се могли очекивати ни за тренутак концепти молаба, које је Фрушић имао накнадно да пошље, и решено је да се прота одмах врати у Беч. У главноме, знало се да ће српско питање бити изнесено пред конгрес, и да је потребно да се пише савезним владаоцима у Бечу и њиховим ми-