Srpski književni glasnik

122 Српски Књижевни Гласник.

преко Јевте Чотрића, о раду на конгресу и о своме евентуалном доласку у Беч.

Прота Матеја, као прави народни пуномоћник, био је свима овима добро дошао. Стеван Живковић служио им је као посредник код Каподистрије и остале руске господе. Очекујући вести из Србије, прота је ишао са Недобом Каподистрији, Неселроду, Булгакову, и показао им своје пуномоћије. Наишао је свуд на леп одзив: казано му је да ће Русија српско шштање изнети пред конгрес, обећано да ће му се дати упутства како треба да саставља српске молбе и на чије име.

Ова обећања и пријем јако су улили наде проти Матеји. Пре његовог доласка говорило се, међу Србима у Бечу, да је руска влада решила „да се еви српски пуномоћници, куд им драго, вратити имају“, и да ће Русија сама радити на конгресу за Србију, ако ништа друго бар да јој се учини привремена олакшица. Импровизованих пуномоћника српског народа било је са свију страна. „Полномошчника овде од стране Сербије сила Божија има, писао је Д. Фрушић Мелентију Никшићу. Бог ће дати да ће добро бити. Камо срећа да се сви согласно и о једном освобожденију јадне Сербије труде! Но честнога сердца човеку сва утроба стрести се мора, слушајући неподносима хуленија и бљудословија једнога о другому !...“

Најзад дође тачно извешће да је Хаџи-Продан дитао буну. Недоба одмах позове проту Матеју те оду Каподистрији, а затим, и Носелроду. Обојица препоруче живо проти Матеји да што пре оде на границу Србије, и да поручи народу да се одмах са Турцима измири, пошто сад није време за такво предузеће, кад већ зима настаје, и кад су Турци свуда на миру.

Прота се крене одмах на пут, али кад је стигао у Купиново, Милош је већ био свршио посао: Хаџи-Проданова буна била је угушена.

Међутим, протиним одласком припрема за рад на конгресу није застала. Стеван Живковић, Дим. Фрушић,

>