Srpski književni glasnik

16 Српски Књижевни Гласник.

чекајући на доручак, читао Страхота пуми живот Пантагруслов, п док је његов брат свирао на гитару под надзором сињора Уберта Винибеле, јеллн момак јави Бернару, ла га нека врло пристојпо обучена старица чека у прелсобљу, и да је, тајанствено, молила да говори с њим. Он одмах сиђе, и прими из препланулих руку јелне старице, која није била ни Марта ни Камила, једно ппемо које је пријатпо мприсало; оно је било запечаћено златном жицом и широким жигом од зелена воска, на коме се, уместо грба, видео само Амор с прстом на устима, са овом кастилијанском девизом: СаПад“. Он га отвори, и нађе у њему један једини ред на шпањолском, који је с доста муке разумео: Езга посће, ппа ФЧате езрета 1 У. МА,

— Ко вам је дло ово писмо упита он старицу.

— Једна госпођа.

— Како се зовег

— Не знам; Шпањолка је, како вели.

— Откуд ме познајег

Старица слеже раменима.

—- Глас који уживате и ваша нежност према женскињу навукли су вам ову непријатност, рече она подругљиво; него, одговорпте ми, хоћете ли доћп2

— Где треба да пдем>

— Будите вечерас у осам п по сахата у цркви Светога Германа Осерског. на левој страни:

— И у цркви ћу зидети ту госпођу 2

— Не; доћи ће неко да вас води к њој. Али немојте о томе никоме говорити, и дођите сами.

— Добро.

— Обећавате ли

— Дајем вам своју реч.

— Онда збогом. Само вас молим да не пдете за мном.

Она се дубоко поклони и одмах оде.

— Но! шта је хтела с тобом та племенита подво-

' Ћутите.

% Једна госпођа очекује вас вечерас.