Srpski književni glasnik

ПЕТЕ 175

Српска Књижевни Гласник,

— Којешта! шта ти пада на ум!

— То не би било први пут да неко употреби љубав као средство за освету. Ти си читао Библију; сети се Самсона кога је издала Далила.

Ја бих морао бити велика кукавица, кад бих због тако невероватне претпоставке пропустио љубавни састанак који ће можда бити одвећ пријатан! Једна Шпаљолка!...

— Онда бар иди оружан. Ако хоћет, наредићу да те прате моја два момка.

– Шта! дар да цела варош буде сведок мојих љубавних подвига 7

— То није данас ни мало необично. Колико сам пута видео свога доброг пријатеља Арделија, да иде својој драгани с панцирском кошуљом на леђима и с два пиштоља за појасом!.,. а за њим четири војника из његове чете с пуним пушкама. Ти још не познајеш Париз,

драги мој; и веруј ми, сувише обазривости никад не

шкоди. Лако је скинути панцирску кошуљу, кад буде

сметала. — Ја сам сасвим спокојан. Кад би ми Коменжеви

сродници радили о глави, могли би ме лако напасти

ноћу на улици. — Како му драго, тек ја ћу те пустити да идеш

једино под погодбом да понесеш пиштоље.

— У добри час! али ће ми се смејати.

| — И то није све; треба још и да добро вечераш,

ла поједеш две јаребице и што више петлових креста,

да учиниш вечерас част породици Мержија. Бернар оде у своју собу, у којој је провео најмање

четири сахата у чешљању, коврчењу косе, сипању ми-

риса, и најзад у припремању речитих говора које је на-

меравао држати лепој туђинци. Можете мислити да ли је био тачно на време на

месту састанка. Било је више од по сахата како се

шетао по преви. Беше већ три пут пребројао свеће, сту-

бове п ех уојо, кал га једна стара жена, брижљиво уви-