Srpski književni glasnik

Кроника о Владавини КАРЛА 1Х. 19

јена у огртач мрке боје, узе за руку и, не рекавши му ништа, изведе на улицу. Ћутећи непрестано, и после дужег кривудања, она га одведе у једну врло тесну и на први поглед пусту улицу. У дну те улице заустави се пред једним малим и врло ниским вратима на лук, која отвори кључем који је извадила из џепа. Она уђе прва, а Мержи за њом, држећи је за огртач због помрчине. Кад су ушли, Мержи чу како се за њим навлаче огромне резе. Његов вођа напомену му тада тихим гласом да је на подножју једних степеница, и да има двадесет и седам басамака уз које се ваља попети. Степенице беху врло узане, а басамаци искварени и неједнаки тако да више пута умало што није пао. Најзад, после двадесет седмог басамака који се завршавао једним одмориштем, старица отвори једна врата и јака светлост засени за часак очи Мержијеве. Он одмах уђе у једну собу, која је била много лепше намештена но што се мотло мислити по спољашњем изгледу куће.

Зидови беху обложени тапетима, мало застарелим до душе, али још сасвим добрим. На средини собе био је сто, који су осветљавале две свеће од ружичаста воска, и на коме је било више врста воћа и колача, с чашама и стакленим боцама, пуним, како је изгледало, разних вина Две велике наслоњаче, једна на једном друга на другом крају стола, као да су чекале на госте. У једном алкову, упола затвореном свиленим завесама, била је постеља богато украшена и застрта црвеном свилом. Из неколико судова ширио се по соби сластвен мирис.

Старица скиде свој огртач, и Мержи свој. Он одмах познаде жену која му беше донела писмо.

— Света Богородице! узвикну старица, кад је угледала Мержијеве пиштоље и мач, мислите ли ви да ћете се тући 2 џиновима2 Мој лепи витеже, овде вам мач неће требати.

— И ја се надам; али нас лако могу браћа или какав зловољан муж узнемирити при разговору, и зато сам се спремио да им бацим прах у очи.

ко +