Srpski književni glasnik
25 Српски Књижевни Гласник.
Она се окрену на својој столици, као да се ерди. Свила која јој је покривала груди дизала се и спуштала брзо.
Неколико минута ћутала је; затим се наједанпут окрену и рече подругљиво:
— Уаа, ше Плов! У. М. по ез сађаПего, ез пп топге"!
Једним ударцем руке, она обори обе свеће које су гореле на столу, пи половину боца и тањира. Буктиње се одмах угасише. У исти мах, она трже с лица образину. У најпотпунијем мраку, Мержи осети врела уста која су тражила његова, и две руке које су га снажно стезале.
ХУМ. МРАКА Ноћу су све мачке сиве.
Сахат на једној оближњој цркви изби четири.
— Исусе! Четири сахата! Једва ћу имати времена да одем кући пре но што сване.
— Шта! да ме оставите тако рано! то није лепо. Морам; али ускоро ћемо се опет видети.
— Опет видети! али, драга графице, ви заборављате да вас ја нисам никако видео.
— Оставите се те ваше графице; баш сте дете. Ја сам доња Марија; и кад будемо добили светлости, уверићете се да нисам она на коју мислите.
— На којој су страни вратаг Хоћу да зовем.
— Не, пустите ме, Бернардо, да сиђем; мени је позната ова соба, и знам где ћу наћи огњило.
— Пазите да не станете на комаде од стакла; јуче сте их неколико полупали.
— Не бојте се.
— Јесте ли нашли;
— Ах! Ово је мој струк. Света Богородице! шта ћу сада Исекла сам све врпце вашим ножем!
1 Боже ме прости! ви нисте витез, ви сте калуђер!