Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни Гласник.

кнеза, осем њега и његове породице.“' Ни та молба Не· мањина није била, како изгледа, серећније судбине од ранијих његових молаба.

Видећи да се Галинга још никако не враћа с новцем из Будима, и сматрајући, без сумње, да би свако његово даље бављење у Паризу било само губљење времена, он се одлучи да се крене на пут, у Немачку.

8 новембра затражио је Немања у префектури палиције пасош за Штутгарт“ Пасош му је визиран већ 10 новембра, а 26 истог месеца кренуо је за Нанси. Поболевши се на путу, лежао је неколико дана у Нансију, а затим је отпутовао у Штутгарт.

Колико је у Штутгарту остао, какве је покушаје, код кога и с колико успеха тамо чинио, остало је непознато. Париској полицији онога времена дошло је било до знања само то, да је Немања („је зјеџг Хешаша“), наскоре по свом одласку, јавио из Штутгарта у Париз једном месару, из улице Монторгеј, коме је нешто дуговао, да га је виртембершки краљ веома ласкаво примио и да се нада да ће ускоро моћи да се врати у Париз, и да плати своје дугове.“

Ш.

Ко је, у ствари, био тај „Константин Немања, последњи потомак династије Немањића“ 2

Нико други до Константин Игњатијевић, звани Славуј, родом из Беркасова, некадашњи семинарист карловачки, потом стражмештер у аустријској војсци, учитељ

' Архива Министарства Иностраних Дела у Париву. Тигаше, Сотг. ро ћупез. Бпрретепе, уол. 26.

Ово писмо нанисано је руски, али веома оригинадним стилом и правописом.

2 Министар Унутрашњих Дела Министру Иностраних Дела, 8 новембра 1825. Народна Архива у Паризу. Исто.

8 Префект Полиције Министру Унуграшњих Дела, 10 новембра 1825. Народна Архива у Паризу. Исто.

4 Префект Полиције Министру Унутрашњих Дела, 19 јануара 1826. Народна Архива у Паризу. Исто.

.