Srpski književni glasnik

Кнез Константин НЕМАЊА. 41

Судећи по подацима које је полиција тада усмено

саопштила Министру Краљева Двора, — а то су подаци које сам већ изложио — о Немањиној молби, ни тога

дана није била донета никаква одлука. Остављено је било, по свој прилици, да се сачека одговор француске амбасаде у Цариграду, на познато нам писмо Министра Иностраних Дела, од 16 јула, па да се ствар Немањина тада реши.

Тај је одговор стигао тек око половине октобра. Тамошњи амбасадор, граф Гијмино јавио је Министру да су сва његова распитивања о Немањи остала бесплодна. „Нико од лица — писао је он — која сам питао, а која најбоље познају стару и нову историју Србије, не познају личност о којој је реч.“' Овај одговор саопштен је Немањи 14 октобра, и тада му је, без сумње, стављено на знање да му се никаква помоћ не може указати.

Поводом тога саопштења он је одмах сутра дан упутио Министру Иностраних Дела подуже пишемо којим га је преклињао да му одобри помоћ за повратак у отаџбину.

Изложивши укратко министру своју историју, и пријам који је раније нашао код краља Луја ХУШ, „Немања“ напомиње у свом писму да јеу Париз дошао у нади да ће га Шарл Х, као брат покојнога Краља, примити исто тако добро, да му је он до тада предао две молбе, и да је три пута био извештен да је краљ сатласан да му се да новац за повратак у отаџбину, али да га је из двора тек после два месеца упутио Министарству, „кад је почео умирати од глади“. Он моли Министра да узме у обзир његову молбу, и да му „не одрече помоћ за сроћан повратак у отаџбину, уверавајући га да ће му тада доказати да је он одиста Немања и кнез српски, ида у целом српском народу нема другог

1 Амбасадор из Цариграда Министру Иностраних Дела. 17 септембра 1825. Архива Министарстга Иностраних Дела у Паризу. Тпташе, Согг. ро уцез, уо1 2417, 1. 17.