Srpski književni glasnik

КРОЗ НАШЕ РУМУНЕ. ПУТОПИСНЕ БЕЛЕШКЕ,

Беше ми намера да цео школски одмор ове, 1905, године проведем у Румунинији ради упознавања румуноког језика, историје и књижевности, како бих се после тога са бољим успехом могао одати проучавању Румуна Краљевине Србије и тиме учинити још један прилог упознавању несрпског становништва наше земље'. Све ам већ био припремио, па чим се школска година заврши, мишљах да се кренем за Румунију.

Али како пословица веди: друго мисли један кум, друго мисли други кум. Ја сам тако мислио, а „Српске Новине“ од 6 јуна објавише да сам одређен за председника бирачког одбора за избор народних посланика, који ће бити 10 јула. Дакле баш у средини распуста! Одмах написах молбу да се ослободим, али одговора по њој не добих. Дође и распуст, одговора нема. Шта сам вам знао но да одложим пут за Румунију после избора. Да бих пак време до 10 јула ма колико употребио за циљ који имађах, реших се да дотле учиним ма и овлашну екекурзију кроз наше Румуне.

И у друштву са колегом Г. Драгутином Д. Марјановићем, професором Учитељске школе у Алексинцу, кре-

ђ) Први прилог томе упознавању несрпског становништва су ми Цигани Краљ. Србије, о којима сам до сад наштампао: Гле Хлсецпег ш Зегђтеп, Ебпоошзеће Когзвећиптеп уоп 1. КЕ. Сјогрјеу16, 1 Теп, Видарез,, 1903.; Обичаји у Шилана Краљевине Србије (у тодишњици Николе Чупића књ. ХХИП); О Цилатима уопште и о њижовоме досељењу на Балканско Полуострво и у Србију (у » Српском Књижевном Гласнику« од 16 марта 1904); Физичке пи душевне особине Цтана Краљ. Орбије („Српски Књижев Гласник« од 1 септембра 1904). У рукопису имам и читаво дело о Циганима Краљевине Србије.