Srpski književni glasnik

Кроз Наше РуУМУНЕ. 45

тох се 20 јуна 1905 г, из Алексинца да прођем средином оних крајева Србије у којима живе Румуни, које ми обичније зовемо Власима.

Збот тога што ја ова наша екекурзија била, тако ла рекнем, на јуриш, не треба у овим белешкама тражити ни испрпности ни системе. Овај је мој пут био изненадан п намених га само ма и овлашном оријентисању и добијању што прегледније слике посла који тек намеравам предузети. Због тога сам уз пут бележио што еам стигао и за шта беше прилике да се забележи. Детаљно се не упуштах ни у јелну ствар, јер не имађах времена за то, оставив за доцније да потпуније пишем о истом предмету. Па ипак мислим да у овим белешкама има података и важних и занимљивих.

Ја знам да ће на ово многи наш забринути „патријота“ значајно замахати главом и рећи да чиним „издајство“ према Отаџбини, кад се усуђујем да говорим о Румунима у Србији, које по мишљењу многих ваља крити или бар пређуткивати, јер свако истицање Румуна у Србији може одвести тако званом „румунском питању“ у Србији, од кога, по мишљењу многих, „прети опасност“.

Може и то бити, али и без ових мојих редова цео свет зна да у Србији има Румуна. То не одриче ни наша званична статистика. То се зна и у Краљевини Румунији, где се води рачуна чак о Цинцарима у Македонији, Епиру и Албанији' и о Румунима у Малој Азији»,

1 Р. Рараћасти Х. игдипа, Јосиг сорПагег! епјезе де а Кота Фиш Маседоша, Букурешт 1893. (Ежтав Фт Апајеје Асадетк; гтотаве). — Јоап Хег1(езеп, Пе Ја Нотлоц фи Тигаа Епгореапа, Букур. 1895. — Р. Гараћаса, Котапи 4т Месета, Бук. 1900. Века рла ћасћ, Оли ега га роротапа а АтотаипПог (Мабемајшт [01Кома се сшеве 51 риђћеаћа зиђ апзреше Мпизбшш епћелог 51 туебати и, о]. П), Бук, 1900. — Р. Рараћале 1, Мегепо-Котати, зе еф постаћео Мојосте, 1Т—П, Бук 1902. (Ехћ'. дат Апа!. Асад. гот.). Јоп Агс!п(беапц, Гиома таседопет Ффп тпршПе сеје та уесћ рапа ш 21еје поавсте, Бук. 1904.

2 Теедог Т. Вигара, О саћабоме Ја Котдош ап Вићија (Ама Мплса), Јаш 1893.