Srpski književni glasnik

Кроз Наше РуУМУНЕ. 47

моку, а што се више иде на југ и на запад све их је мање. Последња су њихова села на југу у округу тимочком: у срезу зајечарском: Бор, Брестовац, Прлита, Николичево, Грљан, Шљивар, Бучје, Топла, Кривељ, Лубница, Гамзиград, Метовница, Оштрељ и Слатина; а у срезу бољевачком: Валакоње, Савинац, Бачевица, Добро Поље, Злот, Луково, Мали Извор, Оснић, Боговина, Подгорац и Шарбановац. На западу су последња румунска села у овругу моравском у срезовима: параћинском: Бигреница, Батинац, Влашка и Супска; деспотовачком: Исаково, Бељајка, Жидиље, Језеро и Ресавица; ресавском: Бобоља, Витежево, Суботица. Јасеново, Тропоње и Гладна. Даље на западу су крајња румунска села у округу пожаревачком у срезовима: моравском: Бошњак, Кочетин, Влашки До, Врбница, Миријево, Орљево, Свиљарево, Тићевац и Породин; пожаревачком: Брежане, Петка, Пољана, Шљивовац, Велико Село, Трњане п Забрега.

По моме сазнању, раније је било Румуна чак иу неколиким селима преко Велике Мораве, али су се постепено потпуно претопили у Србе, те их данас више нема. По попису становништва у Србији од 1559, Румуна је било јоши у смедеревском округу, у пределу између ушћа Мораве и. Језаве, поглавито у селу Куличу, и то свега 264 душе', али ти Румуни сад су већ посрбљени.

На читавоме простору североисточне Србије на коме станују Румуни, не живе они сами, већ су њихова селе измешана на много места са српским селима, и према селима у којима живе чисти Срби чине мањину, На читавоме простору румунских становника Србије има око 425 места, али само у 165 има Румуна у знатнијем броју, што по окрузима изгледа овако:

у округу тимочком (у два среза) има 49срп.и 26 румунских села

35 „ _ моравском (у три срезајима 95 „ 14 У 7 » _ пожаревачком УТО 69 з " » _ крајинском У ОБ И 56 5 Њ Свега па ТО

' Државопис Србије, св. 1, стр. 91—92,