Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни Гласник,

Моравској“, Шлезији, полуострву Истри", Босни и Херцеговини“, итд. а и да не говорим о областима које су јој у непосредној близини као Трансилванија, Буко вина и Бесарабија, — а камо ли не о Румунима у Србији који су им само преко Дунава. О њима Румуни истина немају никаквих списа, али у сваком школском уџбенику где се набрајају земље у којима живе Румуни, никад се не заборављају ни ови наши из Србије. У осталом, преко сто хиљада Румуна у тако малој земљи као што је Србија не даду се сакрити.

Што ја покушавам да се са Румунима Краљевине Србије упознам то је само у интересу науке, јер мислим да је боље да то упознавање изврши неко од нас но туђинац. Без испитивања у данашње доба, у култур ној земљи не ноже бити. Потребу иепативања наших Румуна подупире још и то што се о њима врло мало зна, иако су и то синови наше земље. У осталом, ја се ограничавам само на констатовању онога што јесте.

У Краљевини Србији Румуни живе на простору скоро од планине Ртња па до Дунава и од Ведике Мораве до Тимока, управо у четири округа североисточне Србије: тимочком (у два среза: зајечарском и бољевачком), моравском (у три среза: параћинском, деспотовачком и ресавском), пожаревачком п крајинском. Што се у осталим окрузима у нашим званичним статистичким подацима нађе покоји Румун, то су или случајни становници, или радници, или томе слично. Румуна који би у. групи живели у осталим окрузима Србије нема.

Румуна највише има у Србији према Дунаву и Ти-

' Т.Т. Вигада, О сајафбопе Та Котло Фа Могауа, Јаш 1894.

8 Т.Т. Вигада, О сајавоме Ја Котаа фи БПема Аштаса, Јаш 1894.

8Т. Т. Вигада, О сајаоме 1по вајеје готапен Фа Табја, Јаш 1896.

ако г Језап, Котапп Фдп Возпа ~! Негјесоупа то #тесш 4 то ртељеп, Бук. 1905. (Ехбг'. ап Апа1. Асад. гот).